Print Friendly and PDF
only search openDemocracy.net

Зашто покрећемо пројекат ”отворениМедији” (openMedia)

Заборавите лажне вести. Огроман новац нарушава слободу медија на далеко више узнемирујући начин - кроз рекламне текстове и куповину тишине. Ево шта ћемо тим поводом да урадимо. 

(FrenchHungarianItalianSpanishDutchGerman, EnglishRussian.)

Човек чита новине, 21. мај 2012. Фотографија: Фликр/Франк Кнак

Сви мислимо да знамо шта су “лажне вести”. Али, ваша перцепција истих врло вероватно зависи од тога да ли подржавате Доналда Трампа или га се гнушате, да ли сте гласали за или против Брегзита и са ким сте пријатељи на Фејсбуку. За мање од 18 месеци, овај израз је до те мере коришћен и злоупотребљаван да је изгубио свако значење:

Опа, колико само Лажних Вести има данас. Без обзира шта ја урадим или кажем, они неће писати или говорити истину. Медији Лажних Вести су изван контроле! - Доналд Џ. Трамп (@realDonaldTrump), 4. октобар 2017.

Када ни једна вест није вест, спонзор банка ХСБЦ

Међутим, током 2015. године, пре него што су “лажне вести” постале феномен, једна веома стварна прича одјекнула је ”openDemocracy” сајтом. Питер Оборнова експлозивна оставка у Дејли Телеграфу, где тврди да је ова кућа кочила истраге о великом оглашивачу у Телеграфу, банкарској компанији ХСБЦ, стигла је до светских медија. 

Оборн, један од најпознатијих конзервативних политичких коментатора у Уједињеном Краљевству, открио је и да се ова врста уредничке “заштите” односила и на мноштво других великих клијената оглашивача у Телеграфу, укључујући супермаркет гиганта Теско. Џеј Роузен са Универзитета у Њујорку рекао је да је то била “једна од најважнијих ствари коју је новинар написао о новинарству већ дуже време”, а ова открића подстакла су бројне новинаре из других медија да нам приђу са сличним причама уредничких интервенција - илити “улепшавања”, о чему ћемо више у наставку.

Шта се потом десило? Знамо да је прича имала утицај унутар Телеграфа, чак и када су издали деманти. Извори из Телеграфа су потврдили да су уочи скандала неки руководиоци били мање вољни да прикривају приче које су штетне за оглашиваче, а ова медијска кућа се јавно обавезала на нова правила за запослене како би ојачала независност редакције од маркетинга.

Портал Базфид нашао се на удару и био присиљен да појасни своју политику након тврдњи да је обрисао два, по оглашиваче, неповољна чланка. Појавили су се и наводи других новинара, што је подстакло остале да испитају однос Телеграфа са мноштвом великих оглашивача. У међувремену, Гардијан је открио да је ХСБЦ очигледно покушала да примени сличан притисак на њих да би зауставила истрагу која је била изразито штетна по ову банку.

Такође, знамо да се, суштински, “утицај” овде зауставио. Као и да су се ствари прилично брзо вратиле у уобичајено стање.

Наше мале прљаве тајне

Проблем са личним интересима који утичу на медије - одлучујући о чему се извештава и како - потиче одавно. То је мала прљава тајна новинарства већ дужи низ времена. Али са урушавањем модела зараде традиционалних медија, притисак да се повинује оглашивачима и корпоративним власницима је током протеклих година у драматичном порасту.

Токсична динамика моћи може угрозити истраге о банкама, фармацеутским корпорацијама, агробизнису, великим произвођачима фосилног горива, енергетским компанијама и многим другим.

1. Прочитајте репортажу Крине Борос о томе како је контроверзни рудник Росиа Монтана купио велики део румунских медија.

2. Погледајте наш пројекат ”Climate Unspun” који анализира како су нафтне компаније трошиле огроман новац на спиновање и односе са јавношћу током климатског самита у Паризу.

3. Прочитајте урнебесни коментар Луси Келавеј о уплитању једног руководиоца за односе са јавношћу на сајту ФТ.

Упркос свему, релативно мали број новинара је вољан да јавно говори о томе шта се дешава иза кулиса. За многе, професионалне последице су превише застрашујуће.

А затим је ту и мекша страна свега: раст спонзорисаног садржаја илиприродно оглашавање”, које је некада теже разликовати од другог медијског садржаја. Ове маркетиншке технике су омиљене у разним индустријама, укључујући фармацеутску, енергетску, прехрамбену, као и лепоту и здравље. Чак и када помислите да је нешто можда објављено да би промовисало неки производ или услугу, често је тешко то и потврдити.

Исто тако, ретко је да новинари објаве ко је платио њихова медијска путовања. Многи репортери данас играју двоструку улогу прозивођача спонзорисаног садржаја и регуларних вести за медијске куће, чиме се границе између адвертајзинга / промоције и новинарства додатно замагљују.

Широм света, групе вочдог (watchdog) новинара и невладиних организација одлично раде на скретању пажње на претње по безбедност новинара и оспоравању закона који ускраћују слободу медија. Међутим, не постоји јединствена, координисана, непрекидна пажња усмерена на размере и последице комерцијалног утицаја на медије - упркос његовим кобним последицама по слободу медија.

Представљамо пројекат “отворениМедији” (openMedia)

Због свега наведеног покренули смо пројекат “отворениМедији” - за истраживање и разоткривање комерцијалног утицаја на уредничке одлуке у 47 земаља широм Европе, а са амбицијом да се прошири изван овог континета у догледно време. Сањали смо о овом пројекту пре Трампа, Брегзита и помаме око лажних вести последњих 18 месеци. Ова дешавања су учинила потребу за њим још већом.

Тим пројекта ”отворениМедији” - моја маленкост, Џејмс Кјузик и Крина Борос, као и наши пројектни партнери “Индекс Цензуре” (Index of Censorship), Кингс Колеџ у Лондону, Европска федерација новинара - посвећени су истраживању комерцијалног утицаја и цензуре у медијима. Открићемо злоупотребе моћи о којима се недовољно извештава и изнети на видело случајеве у којима су границе између спонзорисаног или плаћеног садржаја помешане са извештавањем и новинарством.

Да буде јасно, овде се не ради само о откривању лошег новинарства или медијских кућа које су “компромитоване” својим финансијским интересима - или суштински нагоном за опстанком. Ако питате многе новинаре на које су приче најпоноснији, то ће бити оне које су резултирале позитивном променом. Желимо да инспиришемо и анимирамо мноштво репортера који знају које су то приче од јавног интереса и да их оснажимо да о њима извештавају слободно и тачно. Желимо да охрабримо и ону врсту узбуњивања која може да доведе до слободнијих медија, са више ресурса.

Али ни ту се нећемо зауставити. Наши партнери у Кингс Колеџу у Лондону развиће дигиталне алате са циљем да помогну читаоцима да на основу бољих информација бирају изворе вести, као и да оснаже новинаре да заговарају транспарентност у својим медијским организацијама. Искористићемо наша открића за залагање за већу транспарентност медијске индустрије и слободу медија.

Да бисмо све то постигли, потребна нам је помоћ што је могуће већег броја новинара. Кроз пројекат ”отворениМедији” спроводимо поверљиву и анонимну анкету међу новинарима широм Европе, истражујући начин рада и лична искуства са финансијским притиском унутар редакције.

Досадашњи одговори указују да фармацеутске компаније, грађевинске фирме, ај-ти компаније и енергетски гиганти врше снажан утицај на то какве вести се о њима објављују, а какве не. Неки испитаници су говорили о аутоцензури или чак о случајевима када је од њих тражено да не таргетирају битног клијента. У многим земљама, новинари су указали да политички и пословни интереси, често међусобно испреплетани, утичу на оно о чему се не извештава.

Идемо у јавност са нашим пројектом позивајући што више новинара да попуне нашу анкету и кажу нам оно што знају - ако желе, анонимно. Не можемо да разоткријемо шта се дешава унутар индустрије, као ни да заговарамо већу слободу медија и финансијску независност без доказа о томе шта се дешава - и где.

Најважније, шта год да имате да нам кажете - строго ћемо заштити ваш идентитет и ваше податке. Новинари широм Европе већ разговарају са нама јер нам верују - и знају да нећемо урадити ништа што би угрозило њихов посао или безбедност. На пример, наши партнери у Кингс Колеџу у Лондону могу да користе њихов софтвер за надгледање медија да провере чињенице и докажу оно што нам у поверењу проследите, без знања послодавца или било кога другог да сте ове информације поделили.

Више информација испод - а уколико желите, информације и документа можете нам директно послати овде.

Молимо вас да ову анкету поделите са што више људи и нарочито са новинарима које познајете. Хвала вам.

 

Колико су слободни наши медији?

Радите као новинар? Желите да репортери имају бољу заштиту и већу слободу?

Ако је тако, молимо вас да попуните нашу анкету (анонимно ако желите). Спроводимо истраживање у 47 земаља Европе како би анализирали финансијске притиске који обликују медије, а све информације ћемо држати у строгој тајности.

Анкету можете попунити овде

 

About the author

Mary Fitzgerald is Editor-in-Chief of openDemocracy. Before joining oD she worked for Avaaz, the global campaigning organisation, and is a former Senior Editor of Prospect Magazine. She has written for the Guardian, Observer, New Statesman and others. Follow her on Twitter: @maryftz


We encourage anyone to comment, please consult the
oD commenting guidelines if you have any questions.