Како се државе интегришу или сарађују са Европском унијом (ЕУ) – која заступа једнакост полова као основно људско право – лезбејска, геј, бисексуална, трансродна и интерсексуална (ЛГБТИ) права у југоисточној Европи су добила на значају. ЛГБТИ групе сада имају повећани значај и више средстава за борбу против физичких претњи, друштвене неинтегрисаности и економске дискриминације. Међутим, ове групе су такође претрпеле реперкусије у виду дискриминаторних закона и случајева насиља. Обликован у великој мери дезинформацијама, како намерно тако и несвесно, о томе како ЛГБТИ људи живе и шта њихова једнакост значи за друштво, поглед јавности на ЛГБТИ права у региону је предвидљиво негативан.
Према истраживању јавног мњења 2015 године, које је финансирао USAID, у просеку, у земљама Западног Балкана 58% грађана сматра да је хомосексуалност болест, 54% сматра да ако је хомосексуалност нормална онда би је религија одобравала, а 50% сматра да у "нормалној породици”, дете не може постати хомосексуалац. Такође постоји директна корелација између познавања особе која припада ЛГБТИ заједници и смањењу хомофобије и трансфобије - те особе имају знатно мање хомофобичне и трансфобичне ставове од оних који не познају припаднике ЛГБТИ заједнице – и то је кључ за трајну промену. Проблем је што на западном Балкану само једна од 10 особа познаје некога ко је ЛГБТИ, у поређењу са САД где девет од 10 особа зна некога ко је члан ЛГБТИ заједнице.
Друштва у овом региону имају фундаменталан проблем са усвајањем деце од стране истополних парова, али једна трећина до једне половине грађана и грађанки подржава остала права која произилазе из брачне заједнице у контексту истополних партнерстава. Поред тога, у овом региону три од четири ЛГБТИ особе је психички и вербално злостављано, једна од четири је била жртва физичког насиља, а једна од две је дискриминисана због своје сексуалне оријентације и родног идентитета. Међутим, по неким питањима, као што су фер третман у запошљавању и заштита од злочина из мржње, а међу одређеним групама (млади, урбани и боље образовани) постоји значајна могућност да се позитивно утиче на јавно мњење.
